Прагматизам, функционализам и психологија Вилијама Џејмса

Извор: равпикел.цом

Преглед

Виллиам Јамес је био амерички психолог и филозоф којег понекад називају и „оцем америчке психологије“. Јамес је пуно писао и објављивао, а први је понудио курс психологије у Сједињеним Државама. Као водећи мислилац током друге половине деветнаестог века, његове теорије имале су утицаја и у психологији и у филозофији.

Виллиамсова интелектуална занимања била су разнолика и ослањао се на своја лична искуства приликом стварања својих теорија. Приступом психологији који се чврсто заснивао на његовој прагматичној филозофији, створио је дело које је многима и даље одрживо. Џејмс је своје податке избацио из многих извора и школа мишљења, пажљиво бирајући и бирајући само оне информације за које је веровао да су корисне.

Прагматизам и функционализам су две филозофије које је Виллиам Јамес користио за даље разумевање света око себе. Џејмс је поставио прагматичну теорију истине и користио се овом филозофијом за дефинисање и редефинисање, филтрирајући одговоре на своја питања кроз ову теорију. Као филозоф и психолог, сва његова открића, теорије и испитивања разматрана су у складу с његовом прагматичном теоријом истине.

Током своје плодне каријере, Виллиам Јамес се упуштао у све филозофске и психолошке арене. Иако је био обучен и сертификован за доктора медицине, Џејмс је открио да је његов истински интерес био рад ума. Свој професионални живот започео је докторатом из физичке медицине, а одатле је са најсјајнијим и најбољим временом студирао психологију и филозофију.

За Јамеса је истина била субјективна и он је отвореног ума залазио у сва ментална трагања. Током свог живота био је члан Теозофског друштва и један од оснивача Америчког друштва за психичка истраживања. Од спиритизма до прагматичне филозофије и функционалистичке школе психологије, Виллиам Јамес је имао шта да дода; на крају је именован 14.^тхнајеминентнији психолог 20^тхвека.

Принципи психологије Вилијама Џејмса

Џејмс је 1890. године објавио своју књигу о психологији „Принципи психологије“. Начелима психологије требало је дванаест година да напишу, а резултат се састоји од два тома. Током последње половине деветнаестог века психологија је почела да добија угледно тло у Сједињеним Државама, и ова књига Вилијама Џејмса помогла је да ојача свој положај.

Јамес је у овој књизи изнео четири главна концепта; ток свести, осећања, навике и воље. Заједно са ова четири главна концепта, Џејмс расправља о теоријама и претпоставља о центрима у мозгу који добијају специфичне улоге од физичких чула. Концепт инстинкта покривен је упоредно, а такође се дискутује и о еволуцији можданих функција, посебно о великом мозгу.

Тема експерименталне психологије је обрађена и објашњено је његово искуство са илузијама како визуелним тако и слушним. Објашњење је објашњено као физиолошки одговор; путеви у мозгу се формирају поновљеним понашањем и употребом, то доводи до илузије када се појаве слични стимулуси и воде се истим путевима. Џејмс даље објашњава да се ум навикне да препознаје нешто што се понавља и када су подражаји слични, претпоставља се, та претпоставка је „илузија“.

Четири главна концепта навике, ток свести, осећања и чиниће главнину дела. Сваки од ових концепата садржи објашњења, ау неким случајевима и емпиријска знања самог Џејмса. Ова четири концепта су помало синхронизована са модерном психологијом, али ипак имају своје заслуге.

Извор: флицкр.цом

• Поток свести - Метафору „ток свести“ је смислио Џејмс и она показује промену у начину на који је свест схваћена. То више није био „ланац“ свести, напет као карике ланца. Сада је био „поток“, увек је текао и ишао напред. За Џејмса је свест била и јесте континуирана, а људи никада нису могли искусити исту идеју или мисао више пута.
• Емоције - Виллиам Јамес основао је нову теорију емоција, Јамес-Лангеову теорију. Ова теорија каже да су емоције реакција и резултат телесног искуства, а не реакција на стимулусе који покрећу телесно искуство. Када стимулус покрене физички одговор, физички одговор покреће емоцију. Ово објашњење природе осећања добило је критике некад и сада. Све док ова теорија није развијена, преовлађујућа теорија је тврдила да је емоција покренула физички одговор, нпр. Ви плачете јер сте тужни.
• Навика - Разумело се да се навике формирају као одговор на жељу, жељу или потребу. Навике фокусирају ум на постизање жеље, жеље или потребе. Џејмс је приметио и додао да навике нису увек лоше, неке навике су добре, а ова способност формирања навика показује снагу ума да се фокусира и постигне.
• Воља - Аргумент ваљаности слободне воље био је дискутабилан. За неке слободна воља није постојала; слободна воља била је само илузија таквих, јер се воља савија на друштвене, политичке и верске циљеве структуриране да контролишу вољу. Џејмс се ослањао на своја лична искуства да би изразио своје разумевање слободне воље. За њега је слободна воља била способност да „припази за тежак предмет и држи га чврсто пред умом“ Чини се да је његов одговор на постојање слободне воље била способност да се држи принципа суочених са противљењем и недостатком подршке.

Књига Принципи психологије била је свеобухватно дело које је покривало целокупно поље психологије, како је било схваћено до објављивања. Многи појединци који данас раде на пољу психологије и даље сматрају да су многи концепти и теорије у овој књизи информативни и занимљиви. Савремена психологија прешла је дуг пут од 1890. године и објављивања Џејмсове књиге, али његов сјај се и данас поштује и расправља о њему.

значење 45

Извор: флицкр.цом

Прагматизам и функционализам

Прагматизам је филозофија, а Виллиаму Јамесу је то била филозофија истине. Џејмс је био прагматичар и истину је разумео кроз призму прагматизма. Прагматизам значи практично, а Виллиам Јамес је веровао да је корисно само оно практично, оно што је корисно и помаже нам да кренемо у добром смеру. Џејмс је веровао у прагматизам као филозофију истине, за њега је истина била произвољна; зависи од веровања.

Прагматични приступ је био приступ који је Јамес примењивао кад год је потврђивао своју или туђу теорију. Прагматични покрет, као филозофски покрет, био је онај са којим је Јамес пао рано у каријери. Јамесу је то лако пало, у срцу је био прагматичар и пажљиво је проучио сва искуства и информације које је акумулирао, све време тражећи прагматичне одговоре на своја питања.

Виллиам Јамес основао је школу функционализма. Ова школа мишљења у психологији развила се као директан одговор на школу структурализма и дело Вилхелма Вундта. Вундт је критиковао функционализам као ништа више од књижевности, а Јамес је критиковао структурализам као „сву школу и без мисли“. Када су критике нестале, функционализам је утицао на главне школе мишљења које се и данас користе, попут когнитивно-бихевиоралног и бихевиоралног школе.

Функционализам се фокусирао на људску склоност индивидуализму и то је увелико утицало на структуру образовања. Јамес је био под утицајем његовог раног образовања из физиологије и рада Цхарлеса Дарвина. Функционализам се градио на систематичнијем приступу разумевању менталних процеса. Виллиам Јамес је развио функционализам у потрази за свешћу и понашањем.

Прилози Виллиам Јамес-а за психологију

Виллиам Јамес је дао огроман допринос психологији. Као прва особа која је понудила курс психологије у Сједињеним Државама, помогао је да се наука о психологији потврди као нешто о чему вреди учити. Његов рад се кретао између филозофије и психологије и оставио је трага на обе. Као филозофу, његово чврсто уверење у прагматизам помогло му је да искова пут у психологији, а као психолог основао је школу функционализма.

Извор: равпикел.цом

Током своје дуге каријере објавио је есеје и свој сажетак о самој психологији „Принципи психологије. Његови есеји о теорији како у филозофији тако и у психологији помогли су да се обезбеди место за психолошку заједницу у Америци. Сама књига учинила је више од пружања збирке научног знања за интелектуалце; пружао је текст за наставу и за учење.

Данас се модерна психологија преселила у дигитално доба и психолози, као и филозофи, могу објављивати теорије на Интернету како би их сви могли читати. Сада је лакше него што је икад било научити, па чак и стећи диплому, а да никада нисте крочили на универзитет. Технологија је еволуирала и сада терапеути, а психолозима се може приступити са паметног телефона.

Чак и са свим технолошким напретком, сјајни мислиоци попут Вилијама Џејмса и даље су одрживи извори увида и информација. Вилијам Џејмс није ни сањао да ће се идеје и теорије размењивати на свим континентима у трен ока. Његов допринос психологији помогао је да се поставе темељи на којима психологија стоји данас.

Подели Са Пријатељима: